Pismo Svetozara Marovića koje je uputio javnosti dovelo je u pitanje dogovor sa Specijalnim državnim tužilaštvom o sporazumnom priznanju krivice. Naime, on u dijelu pisma navodi da je krivicu priznao iz straha za njegovu djecu i da je djelo počinio iz nehata, a sporazum ukoliko je potpisan pod pritiskom ništavan je.
Advokat MANS-a, Veselin Radulović kaže da je obraćanje Svetozara Marovića javnosti još jedan dokaz da bi sud morao odbiti sporazume koje je on zaključio sa tužilaštvom, jer ne ispunjavaju emementarne uslove propisane Zakonikom o krivičnom postupku da bi na osnovu takvih priznanja mogla biti donijeta presuda.
-Pored komičnog pokušaja pravdanja da njegova politička partija nema nikakve veze sa kriminalnom organizacijom na čijem je čelu upravo on, Svetozar Marović prvo javno saopštava da je kriv „jer nije znao ono što je trebalo da zna, nije vidio ono što su svi vidjeli i nije spriječio ono što nije znao da je bilo”. Tako je Svetozar Marović javno saopštio da je postupao iz nehata, odnosno da nije znao, vidio i spriječio ono što nije znao da se dešava.
Podsjećamo da se krivična djela koja su Maroviću optužbama stavljena na teret mogu izvršiti samo i isključivo umišljajno, jer je do sada nezabilježeno da je iko ikada nehatno postao vođa kriminalne organizacije i da je nehatno zloupotrijebio službeni položaj, kako Marović javno saopštava, ističe Radulović.
Marović dalje javno saopštava da je njegova porodica „talac njegovog imena i da zato strada i pati”, da su ga drugi „okrivili za ono što su sami uradili”, da on nije „za sebe imao nikakve koristi” i da je prihvatio „da vraća za druge imovinsku korist iz nasleđa imovine njegove porodice”.
-Pri­zna­nje ko­je sam uči­nio, zbog osje­ća­nja kri­vi­ce za sve što se ne­že­lje­no i štet­no de­si­lo, uči­nio sam i iz stra­ha, ne od onih ko­ji su po za­ko­nu po­stu­pa­li, već iz stra­ha za mo­ju dje­cu, za mo­je po kr­vi naj­bli­že, za mo­ju po­ro­di­cu, tvr­di ne­ka­da­šnji čel­nik DPS-a u pismu, Svetozar Marović.
Advokat Radulović smatra da na ovaj način Marović faktički javno negira krivicu, optužuje druge da su izvršili krivična djela i imali lične koristi i dodaje da je on pristao za te druge da plaća.
- Marović javno saopštava da je priznanje učinio i iz straha za djecu, za najbliže, za porodicu i to straha od onih koji su ga napali „iz zavisti, ambicije, političkog neslaganja” i „kojima možda neće biti dovoljno njegovo kažnjavanje i stradanje”, rekao je Radulović u izjavi za „Dan”.
Zakonik o krivičnom postupku propisuje da će sud odbiti Sporazum o priznanju krivice ako okrivljeni nije svjesno i dobrovoljno u potpunosti priznao sva krivična djela koja su predmet optužbe.
Zato javni navodi Marovića, po mišljenju advokata Radulovića, da je nehatno i nesvjesno postao vođa kriminalne grupe i da je nehatno i nesvjesno zloupotrijebio položaj, da je priznao krivicu jer je njegova porodica talac i da strada i pati, da on nije imao koristi i da je prihvatio da vraća korist za druge, te da je priznao iz straha za djecu, najbliže i porodicu, više nego eksplicitno pokazuju da njegovo priznanje ne ispunjava elementarne uslove propisane zakonom da bi bilo osnov za zakonitu presudu.
On smatra da bi zbog toga sud morao odbiti sporazume koje je tužilaštvo zaključilo sa Marovićem, a tužilaštvo bi najzad moralo suštinski pokrenuti finansijsku istragu i javnosti saopštiti gdje je milionska korist za koju se sumnja da su Marovići stekli vršenjem krivičnih djela, uključujući i milione u švajcarskoj banci o kojima tužilaštvo ćuti već godinu i po dana.
-U protivnom, prihvatanjem ovako sumnjivih sporazuma tužilaštva i Marovića prijeti opasnost da država bude trajno oštećena za milionske iznose, odnosno da milioni stečeni korupcijom i kriminalom ostanu u posjedu vođa kriminalnih organizacija i njihovih članova. Naime, zakonom je propisano da tužilaštvo u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude mora podnijeti zahtjev za trajno oduzimanje imovinske koristi stečene kriminalnom djelatnošću. Kako tužilaštvo za godinu i po nije bilo u stanju da okonča finansijsku istragu i pribavi dokaze samo u vezi s milionima u Švajcarskoj, teško da će u narednih godinu dana okončati finansijsku istragu u predmetu Marovića i predati zahtjev za trajno oduzimanje imovinske koristi. Zato, ako sporazumi sa Marovićem budu usvojeni i ako tužilaštvo ne okonča finansijsku istragu u predmetu Marovića i u zakonsom roku ne preda zahtjev za trajno oduzimanje imovinske koristi, biće više nego vjerovatno da je i to bilo predmet dogovora Marovića sa tužiocima, naglasio je Radulović.
Do­sko­ra­šnji vi­so­ki funk­ci­o­ner DPS-a Sve­to­zar Ma­ro­vić sa­op­štio je da je pri­znao sam svo­ju kri­vi­cu i gri­jeh, kao pr­vi, ka­ko je na­pi­sa­no, me­đu osta­li­ma. On je to ura­dio, ka­ko je ka­zao, jer ni­je znao ono što je tre­ba­lo da zna, „ni­je­sam vi­dio ono što su svi vi­dje­li, ni­je­sam spri­je­čio ono što ni­je­sam znao da je bi­lo, što sam vje­ro­vao oni­ma ko­ji­ma bih opet vje­ro­vao”. Kri­vi­cu je pri­znao, ka­ko je na­gla­sio i zbog to­ga što je po­vri­je­dio one ko­ji su nje­mu vje­ro­va­li i ko­je mo­li da mu opro­ste, „me­ni ko­ji sam da­nas ma­nji od naj­ni­žeg i ko­jeg sva­ko mo­že uči­ni­ti kri­vim za sve”.
– Pri­zna­nje ko­je sam uči­nio, zbog osje­ća­nja kri­vi­ce za sve što se ne­že­lje­no i štet­no de­si­lo, uči­nio sam i iz stra­ha, ne od onih ko­ji su po za­ko­nu po­stu­pa­li, već iz stra­ha za mo­ju dje­cu, za mo­je po kr­vi naj­bli­že, za mo­ju po­ro­di­cu, od onih ko­ji su skri­ve­no zna­li da ba­ce ka­men te­re­ta na nas, iz za­vi­sti, am­bi­ci­je, po­li­tič­kog ne­sla­ga­nja i ko­ji­ma u nji­ho­voj taj­noj mo­ći mo­žda ne­će bi­ti do­volj­no ovo mo­je ka­žnja­va­nje i stra­da­nje Ma­ro­vi­ća. I za­to me je ljud­ski strah jer je la­ko kre­nu­ti na po­sr­nu­log, pri­do­da­ti obi­lje­že­nom i po­ka­za­ti se na pa­lom. Kriv sam ja i ni­ko dru­gi, ni­je kri­va mo­ja po­ro­di­ca ko­ja kao ta­lac mo­ga ime­na stra­da i pa­ti, ni­je kri­va ni par­ti­ja ko­ju sam stva­rao i osje­ćao kao svo­je di­je­te, iako je ona uvi­jek ima­la i ima bo­ljih i va­žni­jih od me­ne. Ni­ko ni­je kriv, ni oni ko­ji su me kao svje­do­ci So­lo­mo­no­vih pri­ča kri­vi­li za ono što su sa­mi ra­di­li. Ni­ko, osim me­ne, jer iako u svim ovim prav­nim slu­ča­je­vi­ma ni­je­sam za se­be imao ni­ka­kve ko­ri­sti, ni cen­ta, pri­hva­tio sam da vra­ćam za dru­ge iz na­sle­đa imo­vi­ne mo­je po­ro­di­ce. Kriv sam jer su dru­gi pri­zna­li da su ima­li ko­ri­sti i da to ne bi mo­gli po­sti­ći bez me­ne i mog auto­ri­te­ta. Ja im vje­ru­jem da je ta­ko, za­to sam i kriv, jer sam slu­žio kao ka­put da ga obu­ku ka­da im je hlad­no i da ga ski­nu ka­da im je vru­će – sa­op­štio je Ma­ro­vić.
Pri­znao je, ka­ko do­da­je, i svje­stan da ni­je uspio da do kra­ja od se­be od­ba­ci one za­vo­dlji­ve po­ro­ke vla­sti, „ko­ji vas u sop­stve­nim oči­ma uči­ne va­žni­jim od svih. Pa iako sam se bo­rio sa tim, ostao sam slab da se­be i dru­ge u mo­joj sre­di­ni, oslo­bo­dim od te bo­le­sti ko­ja ra­do po­sje­ti sva­ku vlast, da po­je­din­ci po­mi­sle da je vlast ko­ju vr­še ra­di nji­ho­vog lič­nog do­bra, a ne sa­mo i is­klju­či­vo ra­di onih ko­ji su ih iza­bra­li”.
– Pri­znao sam, i jer ne že­lim da se su­dim sa svo­jom dr­ža­vom, da uzi­mam vri­je­me vi­šim ci­lje­vi­ma nje­nog na­pret­ka, ka­da se ja osje­ćam kri­vim za ono što mi je sta­vlje­no na te­ret, ne prav­da­ju­ći se ni dru­štvom da­na­šnjih Ka­la­bi­ća, ni lo­kal­nih Ju­da, ni ru­žnih ko­pi­ja Bru­ta, ni­ti pre­ba­ca­ju­ći kri­vi­cu na bi­lo ko­ga dru­gog. Jer od Ada­mo­vog pa­da, pa do vre­me­na na­šeg Lov­ćen­skog Taj­no­vi­ca ni­je bi­lo čo­vje­ka i kri­vi­ce, pa ni­sam ni ja go­ri od dru­gih, mo­gao osta­ti bez­gre­šan i ne­vin, na ko­je­ga su u jed­nom tre­nut­ku kre­nu­li ra­zni, is­ku­ša­va­ju­ći mo­je ro­di­telj­ske sla­bo­sti, u ime skri­ve­nih pla­no­va, ka­ko to kroz isto­ri­ju lju­di obič­no i bi­va, pla­no­va jed­nih pro­tiv dru­gih, sta­rim vje­šti­na­ma ob­ma­na, sku­plja­nja i do­sta­vlja­nja, da­le­ko od oči­ju jav­no­sti – re­kao je Ma­ro­vić.
Ne­ka­da­šnji vi­so­ki funk­ci­o­ner DPS-a na­veo je i da je pri­zna­va­nje uči­nio sam, bez pri­ti­sa­ka i uti­ca­ja bi­lo ko­ga sa stra­ne, uz mol­bu Go­spo­du ve­li­kom da pri­mi ovo nje­go­vo pri­zna­nje i nje­go­vo iskre­no po­ka­ja­nje.
– I ova­ko gre­šan i po­ra­žen pred Bo­gom i lju­di­ma, i pred so­bom, mo­lim se, da sva­ko u Cr­noj Go­ri pre­u­zme svo­je bre­me, pri­zna svo­ju kri­vi­cu i gri­jeh pred Bo­gom i za­ko­ni­ma, ra­di na­pret­ka i do­bra Cr­ne Go­re, nje­nog mir­nog i slo­žnog ži­vo­ta. Eto, ovo je isti­na o sve­mu ovo­me, mom pri­zna­nju i mo­jim raz­lo­zi­ma, bez ijed­ne ru­žne po­mi­sli pre­ma bi­lo ko­me. Za­hva­lan svo­joj po­ro­di­ci i ri­jet­kim pri­ja­te­lji­ma na po­mo­ći, umi­ren da je iz svih ovih, za me­ne bol­nih slu­ča­je­va, po­sve­će­no­šću i lju­di za­ko­na, mo­gu­će re­ći, da ne­će bi­ti ni­ka­kve šte­te, ni za op­šti­nu ni za dr­ža­vu i da će sve ste­če­no su­prot­no za­ko­nu bi­ti od­u­ze­to od sva­kog po­je­din­ca, vje­ru­jem ne sa­mo u Bu­dvi ne­go i na dru­gim mje­sti­ma i od dru­gih lju­di u Cr­noj Go­ri. Da, to je to što sam že­lio re­ći u ovoj, ka­ko se ka­že, prav­noj isti­ni, a isti­na ima i dru­gih, raz­li­či­tih i ni­šta ni­je kra­će od tri­jum­fa zlo­be, ni­ti išta traj­ni­je od po­bje­de pu­ne isti­ne – po­ru­čio je Ma­ro­vić.
M.V.R.-D.Ž.


Če­ka se od­lu­ka su­da

Marovićev advo­kat Zdrav­ko Be­go­vić na­da se da će Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci usvo­ji­ti spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce, ko­ji je nje­gov kli­jent do­go­vo­rio sa tu­ži­la­štvom. Pre­ma tom spo­ra­zu­mu, Ma­ro­vić je pri­znao pre­va­ru i zlo­u­po­tre­bu po­lo­ža­ja u slu­ča­je­vi­ma grad­nje Do­njeg bu­le­va­ra, pu­ta u se­lu Kra­pi­na, kao i za slu­ča­je­ve „Pro­per­ti in­vest­ment” i „Ko­pi­rajt”.
– Apo­slut­no sam si­gu­ran da će sud usvo­ji­ti spo­ra­zum – re­kao je Be­go­vić ju­če no­vi­na­ri­ma na­kon ro­či­šta u Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci.
On je tim spo­ra­zu­mom pri­stao na za­tvor­sku ka­znu od go­di­nu i de­set mje­se­ci, nov­ča­na ka­zna mu je 50 hi­lja­da eura, a pre­u­zeo je oba­ve­zu da dr­ža­vi vra­ti mi­li­on i sto hi­lja­da eura.


Još je­dan spo­ra­zum

Osim ovo­ga, 9. sep­tem­bra oče­ku­je se od­lu­ka o još jed­nom spo­ra­zu­mu ko­jim se Ma­ro­vić oba­ve­zao da će od­le­ža­ti 30 mje­se­ci u za­tvo­ru i upla­ti­ti 50.000 eura u hu­ma­ni­tar­ne svr­he. Dva spo­ra­zu­ma od­no­se se na ukup­no osam bu­dvan­skih afe­ra, od­no­sno na­mje­šta­nja po­slo­va od­re­đe­nim kom­pa­ni­ja­ma pri­li­kom ugo­va­ra­nja grad­nje Do­njeg bu­le­va­ra u Bu­dvi, pu­ta u se­lu Kra­pi­na, grad­nje ko­lek­to­ra u Be­či­ći­ma, kao i za slu­ča­je­ve „Pro­per­ti in­vest­ment”, „Ko­pi­rajt”, „Pri­je­vor” i „Jaz” i TQ Pla­ža.